Atomsko Sklonište – Žuti kišobran

Danima sam molio i molio da kupim ovu kasetu i kupljena je. Mama je jednog dana došla s posla i donijela mi ga. Bio sam presrećan. Svirao sam je danima i naučio sve pjesme napamet. Odavde, kada pogledam i vratim se u tu 1991. godinu, vidim da tu počinje sav moj rokenrol. Tog dana nešto u meni počinje da se kotrlja i žulja. Prvi put sam nešto ozbiljno slušao. Prvi put sam pjevušio ispred društva. Prvi i zadnji put kad sam plakala nakon te nesreće, za nekim koga ne poznajem. I sve zbog ove trake. Dan nakon kupovine ove kasete, odlučila sam dječijim mozgom da ne idem u vrtić i da zafrkam sve oko sebe, da me boli stomak.

Uspjela sam da ne odem, ali me je doktor pronašao i rekao mami da sam dobro. Umoran od svega tog dana i uplašen od batina, zaspao sam i uspavao Svetog Nikolu. I Sveti Nikola me je poljubio u glavu i prošao kroz naš voćnjak. Probudio sam se i rekao dedi da sam sanjao Boga i pokazao mu ikonu. I rekao mi je da nije Bog, nego naš Sveti Nikola. Tada mi je deda objasnio šta danas ni ozbiljni teolozi ne mogu da urade i naučio me kratku molitvu koju molim od tog dana do danas. Nekako, sada kada se osvrnem na ta 24 sata, vidim da sam u tom danu mnogo dobio. Dobio sam sve što me godinama kvarilo i sve što me godinama štitilo i popravljalo, da ne idem totalnom ulicom. Muzika, koju danas slušam, donijela je pregršt poroka i grijeha u moj život. A molitva mi je pomogla da savladam sve te poroke kada je došlo vrijeme i zaštitila me od nekih stvari koje su me samo nekim čudom zaobišle. Odavno sam prestao da živim rokenrol, ali nisam prestao da ga slušam. Da ne bude zabune, naučio sam mnogo dobrih stvari od rokenrola. Jer mi je donio razna znanja, prijateljstva, poglede na svijet i razne emocije u datim trenucima. Jednostavno, kroz ono što sam slušao, naučio sam i savladao mnogo toga. Bog, za koga sam saznao tog dana, čuvao me je i čuva, sve do danas. Dao mi je slobodu da sve to sagledam na bolji način i da volim svaku osobu. I to ljubavlju koju zaslužuje, a mjere su ipak moje. On mi je dao sve i dopunio sve što mi nedostaje, a za razliku od rokenrola, ja živim sa Bogom i trudim se da sve slušam boljom stranom srca. Čudno, kako sve ima svoje i kako sve može doći u jednom danu. Čovjeku se čini da uvijek neko vuče neke nevidljive konce. I malo je čudno kako se neke pjesme formiraju i kod djeteta, neki pogledi. Pogledi koji oživljavaju tokom našeg djetinjstva ili tek nakon njih i te pjesme ostaju u nama do kraja života. Jedna od tih pjesama je i ova pjesma.

@cislatrans1842